Меморијални комплекс Кадињача посвећен је борцима Радничког батаљона, Посавцима и Орашанима, који су 29. новембра 1941. године погинули на брду Кадињача, 14 км западно од Ужица, бранећи одступницу Врховном штабу НОПОЈ-а, партизанским одредима и партизанској болници који су се повлачили из Ужица ка Санџаку.

У част погинулих бранилаца Кадињаче, на годишњицу битке 29. новембра 1952. године откривен је споменик-пирамида под којом се налази костурница у коју су смештени посмртни остаци већине бораца изгинулих на Кадињачи. Споменик је урађен по пројекту архитекте Стевана Живановића (1911 – 1979) у облику четворостране пирамиде високе 11 метара, са звездом петокраком при врху. На пирамиди су уклесани стихови поеме „Кадињача“ песника Славка Вукосављевића. Поводом откривања споменика председник ФНР Југославије, Јосип Броз Тито, одликовао је Раднички батаљон Орденом заслуга за народ са златном звездом.

Временом, Кадињача је постала један од симбола антифашистичке борбе. Из тог разлога, покренута је иницијатива за коначно уређење Кадињаче и споменичког комплекса. Израда идејног решења поверена је академском вајару Миодрагу Живковићу (1928 – ) професору на Факултету примењених уметности Београд и дипломираном инжењеру архитектуре Александру Ђокићу (1936 – 2002).

Изградња споменичког комплекса извршена је у периоду 1977 – 1979. На дан 23. септембра 1979. године пред око 100 000 грађана, председник СФРЈ, Јосип Броз Тито свечано је отворио нови споменички комплекс и том приликом одликовао Раднички батаљон Орденом народног хероја.

Споменичку композицију чине три целине: Амфитеатар Ужичке републике, Алеја Радничког батаљона и Плато слободе. Постојећа спомен-пирамида сачувана је и уклопљена у нову споменичку композицију из 1979. године. У склопу споменичког комплекса изграђен је Спомен-дом с платоом за посетиоце, чесмом и паркинг простором.

У згради Спомен-дома смештене су: радне просторије, стална поставка о Радничком батаљону и борби на Кадињачи, тематска изложба „Ужички крај у НАТО агресији на СР Југославију”, ресторански део, продавница сувенира, помоћне просторије и др. Организована је и служба за прихватање најављених туристичких група.

Меморијални комплекс Кадињача проглашен је 1979. године за споменик културе од изузетног значаја за Републику Србију.

Стална музејска поставка „Раднички батаљон и борба на Кадињачи“ отворена је 24. септембра 1984. године. Изложба се састоји из три целине.

У првом, уводном делу, приказана је ситуација у Европи и Југославији у јесен 1941. године са посебним акцентом на догађаје у западној Србији, односно Ужичкој републици.

Централни део поставке састоји се из две целине. У првој је презентована грађа о формирању партизанских радионица и чета Радничког батаљона, а у другој је представљена највећа борба у току прве непријатељске офанзиве – борба на Кадињачи која се догодила 29. новембра 1941.

Завршни део изложбене поставке је посебна просторија, а посвећена је самом Мемријалном комплексу Кадињача и његовом отварању. 

Изложба садржи обиље грађе која упечатљиво говори о борби на Кадињачи. На 150м2  изложено је око 300 аутентичних предмета и докумената везаних за Раднички батаљон и његову епопеју.

Аутори тематског плана и ликовног решења музејске поставке су потпуковник Милан Маринковић, кустос Војног музеја и архитекта Милан Бојер.