Хидроелектрана „Под Градом“ на реци Ђетињи у Ужицу је прва хидроелектрана у Србији и међу првима у Европи по Теслиним принципима полифазних струја. Почела је са радом 1900. год. четири године после хидроелектране на Нијагариним водопадима где су полифазни принципи први пут примењени. Краљ Александар I Обреновић поставио је камен темељац 1899. год, месинганим чекићем направљеним специјално за ту прилику, који се чува у Народном музеју у Ужицу. Хидроцентрала је направљена за потребе Ткачке радионице и осветљење градских улица, док се вишак електричне енергије продавао грађанима за домаћинства. Иницијатор изградње хидроцентрале био је професор и физичар Ђорђе Станојевић, а инжењер Аћим Стевовић израдио је пројекат који је обухватао зграду хидроцентрале, брану висине 5,7м и јаз у дужини 775,9м. 

Опрема је набављена од фирме Simens & Halske, а назив фирме на орману са инструментима био је исписан ћирилицом. Произвођач турбина била је фирма Danubius – Maschinen Hartmann. Опрема је транспортована возом до Крагујевца, а затим до Ужица специјално конструисаним воловским колима. Капацитет производње електричне енергије је удвостручен 1903/04. год. куповином још једног генератора и једне турбине. Током Првог и Другог светског рата хидроелектрана је радила под управом окупатора. Године 1973. приликом изградње пруге Београд – Бар јаз за довод воде је затрпан, а рад хидроелектране прекинут. Зграда хидроцентрале и њена непосредна околина проглашени су за културно добро од великог значаја 14. јула 1977. год. Реконструисана је 1990. и 2000. год. и данас је у функцији. Од 2009. год. доступна је посетиоцима.