Археолошко одељење

За преко 60 година постојања и рада НМУ је развио интензиван музеолошко-истраживачки и научно-истраживачки рад, који обухвата период од праисторије до савременог доба.

Археолошко одељење Музеја је већ 1948. и 1950. године укључило ужички крај у пројекат Археолошког института из Београда на рекогносцирању Србије, а већ 1952. и 1953, у сарадњи са овим Институтом и Народним музејом из Београда извршена су прва систематска научна истраживања ископавањем великих некропола под хумкама из периода бронзаног и старијег гвозденог доба у Кривој Реци код Чајетине и Ражани код Косјерића.

Прве школоване археолошке кадрове Народни музеј добија 1956. године. To је омогућило да се сопственим снагама, уз даљу сарадњу са другим институцијама, покрене и реализује читав низ пројеката, почев од фундаменталних па до завршних фаза истраживачког и научног рада. Тако је од 1959. године до данас Aрхеолошко одељење самостално или у сарадњи са Археолошким институтом САНУ, Републичким заводом за заштиту споменика културе, надлежним Заводом за заштиту споменика културе Краљево, Завичајним музејом из Прибоја, радило сондажна, заштитна и систематска ископавања. Извршено је темељно рекогносцирање југозападне Србије, откривено и евидентирано око 1000 археолошких локалитета и већи број појединачних налаза из епоха праисторије, антике и средњег века на готово читавом подручју златиборског региона, на локалитетима: у Кривој Реци, Радоињи, Расној, Стапарима, Парамуну, Вишесави, Врањанима, Пилатовићима, Караули у Ужицу, Град у Ужицу, у Крајчиновићима и у долини реке Поблаћнице (Прибој), у Рутошима и Белој Реци на Златибору (Нова Варош), у Висибаби (Пожега), Годечеву и Сечој Реци (Косјерић), у Вранама и Високој (Ариље), у Вишесави и Црквини у Лугу и Орашцу код манастира Раче (Бајина Башта), на манастирском комплексу Увац (Чајетина), у Добруну у Републици Српској, у Мокрој Гори, Кремнима и у порти Беле цркве каранске (Ужице), у долини река Лужнице, Ђетиње, Скрапежа, Катушнице, Приштевице, Великог Рзава и др.

Од 1982. године започета су археолошка ископавања у оквиру научно-истраживачких пројеката: Археолошко ископавање античких налазишта у региону Титово Ужице, Археолошко истраживање праисторијске некрополе у Крајчиновићима код Прибоја, Античка насеља, некрополе и комуникације на источној периферији римске провинције Далмације, Етногенеза становништва западне Србије од индоевропске сеобе дo завршетка римске доминације, На светим водама Лима, a у циљу стварања Археолошке карте Србије и прикупљања музејског материјала. У археолошким истраживањима је учествовао низ истраживача Народног музеја Ужице: Новак Живковић, др Предраг Мика Медовић, др Михаило Зотовић, Јаворка Бућић, Јармила Ђурић, мр Љиљана Мандић, др Радмила Зотовић и Милоје Ј. Мандић. На основу богатог фундуса археолошког музеолошког материјала, у оквиру Aрхеолошког одељења створене су три основне збирке: 1) Праисторијска, 2) Античка и 3) Средњовековна.

Археолошка збирка са својим целокупним документационим фондом, који садржи велики број дескриптивне документације, техничких планова, црно-белих фотографија и фотографија у колору, слајд техници, као и дигиталних фотографија са бројних археолошких истраживања, представља данас фонд који је у великој мери темељно музеолошки обрађен, штo је резултат комплексног рада.

Радници НМУ учестовали су са извештајима, саопштењима и предавањима на стручним и научним скуповима у земљи и иностранству.

Треба истаћи да су музејски експонати археолошког одељења били присутни на изложбама југословенског карактера: Келтои (Келти), Чаролије ћилибара и др. и објављивани у различитим публикацијама.

У оквиру Археолошког одељења Народног музеја у Ужицу данас раде мр Љиљана Мандић, виши кустос, Јармила Ђурић, музејски саветник и Милоје Ј. Мандић, виши кустос.

Ви сте овде: Насловна Одељења Археолошко одељење

Кадињача

Јокановића кућа

Хидроелектрана

Завичајни музеј Н.В.