O музеју

Прва зграда НМУ са перголом у периоду 1953-1961. год.Народни музеј Ужице (НМУ), регионални je музеј надлежан за територију осам општина Златиборског округа (Ужице, Бајину Башту, Косјерић, Пожегу, Ариље, Чајетину, Нову Варош и Сјеницу). Формиран је 12. јула 1946. год., најпре као Музеј устанка 1941. Решењем Народног одбора Титово Ужице од 29. априла 1963. год. основан је Народни музеј, у чији су састав ушли Музеј устанка 1941. и Завичајни музеј, чија се збирка постепено формирала. Одлуком СИЗ-а културе, а на предлог друштвено-политичких организација града, Народном музеју је 22. јуна 1979. год. пренет на управљање и коришћење спомен-комплекс на Кадињачи. Од 1. јануара 1991. до 21. октобра 2002. год. споменик Кадињача пословао је као самостална установа. Поново улази у састав НМУ 2002. год.  

НАСТАВИ ЧИТАЊЕ...

Изложба Драгана Димића "Кругом круга"

У Народном музеју Ужице 8. децембра 2011.  отворена је изложба мр Драгана Димића, ретроспектива минијатура под називом Кругом круга.

Изложба је уприличена поводом 30 година рада овог уметника у Народном музеју Ужице. 

Минијатуре су из циклуса: ПреламањаЧађ и позлатаМаскеБеле тамеТраговиЗаписТрагом записаКругом обелиска и Кругом круга.

Кругом круга је симболика Димићевог досадашњег ликовног стваралаштва. Прича која настаје, траје, дође до краја и поново почиње из почетка. То је неисцрпна енергија која ствара: цртеже, минијатуре-предлошке, графике, аквареле, уља на платну, скулптуре, објекте на којима је препознатљива и изражена потреба за поруком и личним знаком.

15.jpg

Лапидаријим античких споменика

У лапидаријуму Народног музеја у Ужицу изложено је 23 споменика и архитектонска пластика. Изложена карактеристична археолошка грађа обухвата надгробне и вотивне споменике, слободне фигуре и архитектонску пластику.

Као наједноставнији облик јављају се стеле које су датоване у другу половину III и почетак IV века. Нађене су у пожешко-косјерићком крају на локалитетима у Тубићима и Врањанима.

Монолитнији надгробни споменик су надгробне коцке које су уствари део композитног споменика и представљају посебну врсту ципуса, датоване су у крај II и другу половину III века. Потичу са локалитета из околине Пожеге, Ужица и Сече Реке код Косјерића.

Изузетне клесарске израде су монолитни споменици ципуси, које је себи могао да приушти богатији слој друштва, магистрати блиски римској власти у унутрашњости.Ови изузетни споменици датовани су у II –III век. Ципуси су нађени у косјерићком, пожешком крају и Ужицу, на локалитетима у Јежевици, Отњу и Ужицу.

Од изузетног значаја су жртвеници са посветама боговима, датовани су у II –III век, нађени су у Јежевици, Ужицу, Радоињи и Биосци.

Слободне фигуре лавова које заузимају средишње место у изложбеном простору лапидаријума хронолошки припадају периоду с краја II до краја III века. Нађени су углавном на локалитету Висибаба у околини Пожеге и Каленићу у широј околини Косјерића.

И на крају архитектонска пластика са капителом из Коловрата код Пријепоља са одликама провинцијске уметности у периоду II- IV века и велелепни стубови од локалног црвенкасто – ружичастог мермера из околине Ужица из периода  II- III века. 

14.jpg

Отварање Лапидаријума античких споменика

У Народном музеју Ужице 5. децембра 2011. године отворена је стална поставка Лапидаријум античких споменика, аутора мр Љиљане Мандић. Изложбу је отворио министар културе, информисања и информационог друштва Републике Србије Предраг Марковић.

13.jpg

Комеморација на Кадињачи

Бранећи Ужичку републику од Немаца, 29. новембра 1941. на брду Кадињачи погинули су борци Радничког батаљона, Орашке чете и Посавског партизанског одреда. Њима је поводом 70 година од битке на Кадињачи државном комеморацијом одата почаст.

На комеморацији се окупило више стотина житеља ужичког краја и потомака жртава. Њима су се обратили: изасланик председника Републике, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милоје Милетић, министар просвете Жарко Обрадовић и градоначелник Ужица Јован Марковић.

У пригодном уметничком програму учествовали су глумци позоришта из Београда и Ужица и хор из Београда. Редитељ програма био је Јован Ристић.

Прошло је седам деценија од тада, а историја је запамтила да је Ужичка република била једина слободна територија у окупираној Европи.

"Многи данас умањују истину о страдању српског народа у борби против фашизма. Сећање на страдалнике нас обавезује да бранимо свој интегритет: Европа не сме значити и одустајање од националних интереса", нагласио је министар Обрадовић.

12.jpg

Ви сте овде: Насловна

Кадињача

Јокановића кућа

Хидроелектрана

Завичајни музеј Н.В.