У Галерији музеја рудничко-таковског краја 23. новембра 2022. представљена је књига Осаћани – наслеђе генерацијског искуства аутора, историчара уметности Драгише Милосављевића. Издавачи монографије су Народни музеј Ужице  и Јавна установа НП “Дрина „Сребреница.

Поздравну реч, у име издавача упутила је директорка Народног музеја Ужице, Славица Стефановић која се захавалила Музеју рудничко-таковског краја и директору Александру Марушићу на позиву да ову стручну монографију представе у Горњем Милановцу. Такође је нагласила да је Драгиша Милосављевић као искусан истраживач дао драгоцен допринос у заштити културне баштине и да је истражујући културно и градитељско наслеђе, народно неимарство, вишеструко задужио српску културу. Радомир Павловић, директор Јавна установа НП “Дрина „Сребреница, суиздавач монографије, такође је изразио задовољство што је у Горњем Милановцу, и што је део овог великог пројекта, рекавши да књига Осаћани – наслеђе генерацијског искуства показује да река Дрина није граница, јер су издавачи монографије из Ужица и Сребренице. Осат је област уз Дрину, која је многима била инспирација и о којој су многи писали као нпр. Вук Стефановић Караџић, Иво Андрић и многи други.

О књизи је говорила и Анђа Бјелић, библиотекар саветник  Народне библиотеке у Ужицу, која се посебно осврнула на део из наслова књиге -НАСЛЕЂЕ ГЕНЕРАЦИЈСКОГ ИСКУСТВА-нагласивши да је основна премиса опстанка народа његово генерацијско искуство. Чување тог наслеђа је залог опстанка будућих генерација-да би знали ко смо, шта смо и одакле смо. Наслеђе је оно на чему се ради, на чему се гради и на чему се опстаје. Један део тог наслеђа је поникао са Осата – регије која обухвата територију источне Босне дуж Дрине, од Скелана до Сребренице. То је подручје колевка једног спецификума – делатност Осаћанских неимара. Градити и иза себе оставити објекте који ће надживети више генерација био је смисао људског трајања. Градитељска делатност Осаћана траје вековима али златно доба доживљава крајем 18. и кроз цео 19. век и у првој половини 20. века. Зато ова књига надмашује сам наслов као што кровови осаћанки премашују неколико пута њену основну висину. То и јесте поента – створити – сачувати и оставити у наслеђе, истакла је Анђа Бјелић.

Аутор Драгиша Милосављевић истакао је да су Осаћани традиционални неимари, виртуози, мајстори у градитељству и да су они у великој мери обнављали Србију након буна и ратова, па је по њима и настала синтагма „кућа осаћанка“ која представља дрвену кућу специфичног облика на каменим темељима. Осаћани су познати и у овим крајевима, у Шумадији и Горњем Милановцу. Градили су цркве и световне објекте, били су нарочито популарни у време кнеза Милоша. Сам кнез Милош је познавао лично неке од њих и често утицао на то где ће који градити. Осаћански свет је један чудесан свет, који је одлазио у печалбу уочи Ђурђевдана а враћао се у Осат уочи Митровдана. Радећи на овој књизи аутор је истакао да је путујући по Осату имао прилику да заједно са Радомиром Павловићем упозна многе генерацијске савременике градитеља Осаћана.

admin

About admin