Народни музеј Ужице и Град Ужице, одавањем поште и полагањем венаца на споменик жртвама експлозије, обележили су 81. годишњицу експлозије у Фабрици оружја и муниције Ужице, у којој је животе изгубило око 120 људи, радника фабрике и грађана, од којих је до данас познато 111 имена: 62 цивила и 49 радника фабрике. Парастос жртвама служили су свештеници ужичке цркве.

Присутнима се обратио Ратко Трмчић, члан Градског већа за друштвене делатности Града Ужица, који је истакао да је 22.новембар датум који Ужичане подсећа на страдање радника партизанске фабрике оружја и муниције, која је на јединој слободној територији у ратом захваћеној Европи, производила оружје и муницију за народноослободилачки покрет. “Свих ових година свако ко посети место њиховог страдања и замисли страшне слике људи који су овде боравили због радне обавезе или да би се сакрили од бомби, понесе у срцу чудан осећај да су они још увек ту негде присутни у овим хладним тунелима који су неми сведоци њихових последњих тренутака. Због тога никада не смемо заборавити жртве експлозије у Трезорима. Дугујемо им сећање и поштовање у име отетих живота, прекинутих снова и сахрањених нада да ће дочекати дане мира и потпуне слободе у свом граду”.

Горан Новаковић, историчар, виши кустос Народног музеја Ужице подсетио је да је у подземним просторијама изграђеним непосредно пред почетак Другог светског рата за потребе трезора Народне банке Краљевине Југославије, након уласка партизанских јединица у Ужице 24. септембра 1941. године, по наређењу Врховног штаба, адаптиран простор за потребе фабрике оружја и муниције. “У јединој фабрици те врсте у Европи, овде се производила муниција и поправљало оружје за потребе борбе против окупатора. Од радника фабрике формирана је Пушкарска чета која је била у саставу Радничког батаљона, односно Ужичког партизанског одреда. 22. новембра око 15 сати у попречном делу тунела догодила се снажна експлозија, која се ланчано ширила на оба тунела и у таласима трајала све до следећег дана. Сви покушаји спасавања радника и грађана остали су безуспешни па је изгинула читава смена радника и цивила који су се затекли у склоништу. Наша дужност је да памтимо њихово страдање, њихову жртву и допринос победи над окупатором. Зато смо и данас овде да се поклонимо њиховим сенима”.

Пригодан уметнички програм извели су ученици Ужичке гимназије Теодора Вуловић, Мина Филиповић, Александра Грујић, Јана Марјановић, Ена Рамић на челу са њиховом професорком Снежаном Недељковић. Обележавању годишњице су присуствовали и ученици школе Радоје Љубичић Ужице.

Венце и цвеће су положили делегације Града Ужица и Градске општине Севојно, представници фабрике Први Партизан Ужице, СУБНОР Ужице, Удружење потомака ратника у ратовима 1804-1918. „Мајор Коста Тодоровић“, Удружење ветерана и ратних инвалида ратова од 1990. до 1999. године Ужицe, Удружење војних пензионера, Удружење борци Севојна, родбина и пријатељи настрадалих.

admin

About admin