Крајем септембра и почетком октобра 1941, на подручју западне Србије, Шумадије и Поморавља, створена је већа слободна територија, као база за ширење устанка. Већи део места ослободиле су партизанске и четничке јединице самостално или у садејству. На овој територији, названој Ужичка република, живело је близу милион становника. Центар је био Ужице, у које су првобитно ушле четничке јединице 21. септембра, а затим су град предале партизанима 24. септембра. То је била прва већа слободна територија у окупираној Европи 1941. Током октобра и новембра 1941. Ужице је постало седиште Врховног штаба НОПОЈ, ЦК КПЈ, Главног штаба НОПО Србије и ЦК СКОЈ-а. На слободној територији обновљена је производња у предратним фабрикама и занатским радионицама. Организована је здравствена служба и железнички саобраћај. Развио се и интензиван културни живот.

Штампани су листови: Вести, Борба, Омладинска борба, Билтен Врховног штаба, Новости, Реч народа. 

При Ужичком партизанском одреду формирана је Уметничка чета у оквиру које су деловале драмска, ликовна и музичка секција.

Немци су 25. новембра 1941. покренули офанзиву на слободну територију, правцем Ваљево – Ужице и Краљево – Чачак – Ужице. Последња линија одбране били су Раднички батаљон, две чете Посавског партизанског одреда и Орашка чета Другог шумадијског одреда, који су 29. новембра на брду Кадињача пружили отпор далеко бројнијим Немцима. Врховни штаб на челу са Јосипом Брозом Титом се повукао у Санџак, где се приступило новој реорганизацији покрета и наставку борбе.

Падом слободне територије угушен је устанак у Србији. Ужичка република, након 67 дана, престала да постоји.