У Галерији музеја рудничко-таковског краја 23. новембра 2022. представљена је књига Осаћани – наслеђе генерацијског искуства аутора, историчара уметности Драгише Милосављевића. Издавачи монографије су Народни музеј Ужице и Јавна установа НП “Дрина „Сребреница.
Поздравну реч, у име издавача упутила је директорка Народног музеја Ужице, Славица Стефановић која се захавалила Музеју рудничко-таковског краја и директору Александру Марушићу на позиву да ову стручну монографију представе у Горњем Милановцу. Такође је нагласила да је Драгиша Милосављевић као искусан истраживач дао драгоцен допринос у заштити културне баштине и да је истражујући културно и градитељско наслеђе, народно неимарство, вишеструко задужио српску културу. Радомир Павловић, директор Јавна установа НП “Дрина „Сребреница, суиздавач монографије, такође је изразио задовољство што је у Горњем Милановцу, и што је део овог великог пројекта, рекавши да књига Осаћани – наслеђе генерацијског искуства показује да река Дрина није граница, јер су издавачи монографије из Ужица и Сребренице. Осат је област уз Дрину, која је многима била инспирација и о којој су многи писали као нпр. Вук Стефановић Караџић, Иво Андрић и многи други.
О књизи је говорила и Анђа Бјелић, библиотекар саветник Народне библиотеке у Ужицу, која се посебно осврнула на део из наслова књиге -НАСЛЕЂЕ ГЕНЕРАЦИЈСКОГ ИСКУСТВА-нагласивши да је основна премиса опстанка народа његово генерацијско искуство. Чување тог наслеђа је залог опстанка будућих генерација-да би знали ко смо, шта смо и одакле смо. Наслеђе је оно на чему се ради, на чему се гради и на чему се опстаје. Један део тог наслеђа је поникао са Осата – регије која обухвата територију источне Босне дуж Дрине, од Скелана до Сребренице. То је подручје колевка једног спецификума – делатност Осаћанских неимара. Градити и иза себе оставити објекте који ће надживети више генерација био је смисао људског трајања. Градитељска делатност Осаћана траје вековима али златно доба доживљава крајем 18. и кроз цео 19. век и у првој половини 20. века. Зато ова књига надмашује сам наслов као што кровови осаћанки премашују неколико пута њену основну висину. То и јесте поента – створити – сачувати и оставити у наслеђе, истакла је Анђа Бјелић.
Аутор Драгиша Милосављевић истакао је да су Осаћани традиционални неимари, виртуози, мајстори у градитељству и да су они у великој мери обнављали Србију након буна и ратова, па је по њима и настала синтагма „кућа осаћанка“ која представља дрвену кућу специфичног облика на каменим темељима. Осаћани су познати и у овим крајевима, у Шумадији и Горњем Милановцу. Градили су цркве и световне објекте, били су нарочито популарни у време кнеза Милоша. Сам кнез Милош је познавао лично неке од њих и често утицао на то где ће који градити. Осаћански свет је један чудесан свет, који је одлазио у печалбу уочи Ђурђевдана а враћао се у Осат уочи Митровдана. Радећи на овој књизи аутор је истакао да је путујући по Осату имао прилику да заједно са Радомиром Павловићем упозна многе генерацијске савременике градитеља Осаћана.
