Два покрета отпора су током краткотрајне сарадње, у лето и почетком јесени, створили велику слободну територију у југозападној Србији, делу Шумадије и Поморавља, која је у пропагандној штампи названа Ужичка република. Била је то прва слободна територија у окупираној Европи 1941, на којој је живело близу милион становника. Она се граничила на северозападу са Дрином и Савом, на истоку линијом Лајковац − Аранђеловац – Кнић – Краљево − Рашка, на југу са реком Увац. Јаке немачке снаге груписале су се у градовима Шапцу, Ваљеву, Обреновцу, Лајковцу, Аранђеловцу, Крагујевцу и Краљеву. Под притиском устаника, Немци су, после предаје града четницима, напустили Ужице 21. септембра 1941, да би 24. септембра у град ушле партизанске јединице. У ослобођеном Ужицу развио се интензиван привредни, политички и културни живот. У циљу организовања привредног и друштвеног живота на слободној територији, народноослободилачки одбори покрећу производњу у постојећим и новооснованим радионицама и фабрикама. Организовано је снабдевање јединица и становништва хлебом и другим животним намирницама, као и здравствена служба. Још пре Другог светског рата, у граду је постојало неколико предузећа: Фабрика оружја и муниције, Ткачница, Фабрика коже, као и више занатских радионица: кројачка, обућарска, опанчарска, ковачко-поткивачка, дуванска, механичарске радионице и радионице за израду рубља. Најважнија је свакако била Фабрика оружја и муниције чије је муницијско одељење било измештено у трезоре Народне банке Краљевине Југославије (данашње просторије Народног музеја Ужице). Фабрика је радила у три смене све до страшне експлозије која се догодила 22. новембра, у којој је погинуло око 120 радника и цивила. Културно-просветни живот одвијао се преко зборова, митинга, предавања, штампе, приредаба и других манифестација. Радом штампарија, у Ужицу, Чачку, Горњем Милановцу и Лозници, вршена је информативно-пропагандна делатност. Партизани су у Ужицу штампали листове: Вести, Борба, Омладинска борба, Билтен Врховног штаба. During their brief cooperation in the summer and early autumn, the two resistance movements created a large free territory in southwestern Serbia, parts of Šumadija, and the Morava region, which was referred to in propaganda press as the Užice Republic. It was the first free territory in occupied Europe in 1941, home to nearly one million inhabitants. It bordered the Drina and Sava rivers in the northwest, the line Lajkovac – Aranđelovac – Knić – Kraljevo – Raška in the east, and the Uvac River in the south. Strong German forces were stationed in the cities of Šabac, Valjevo, Obrenovac, Lajkovac, Aranđelovac, Kragujevac, and Kraljevo. Under pressure from the uprising forces, the Germans surrendered the city to the Chetniks and left Užice on September 21, 1941, after which Partisan units entered the city on September 24. In liberated Užice, an intense economic, political, and cultural life began to develop. To organize life on the free territory, people's liberation committees launched production in both existing and newly established workshops and factories. They organized the supply of military units and civilians with bread and other basic goods, as well as medical services. Even before World War II, several enterprises existed in the city: a weapons and ammunition factory, a weaving mill, a leather factory, and numerous craft workshops including tailoring, shoemaking, traditional footwear, blacksmithing, tobacco, mechanical workshops, and underwear production. The most important among them was undoubtedly the Weapons and Ammunition Factory, whose ammunition department had been relocated to the vaults of the National Bank of the Kingdom of Yugoslavia (now the premises of the National Museum of Užice). The factory operated in three shifts until the devastating explosion on November 22, in which around 120 workers and civilians lost their lives. Cultural and educational life took place through public assemblies, rallies, lectures, newspapers, performances, and other events. Through the work of printing houses in Užice, Čačak, Gornji Milanovac, and Loznica, information and propaganda activities were carried out. In Užice, the Partisans printed newspapers such as Vesti, Borba, Omladinska borba, and the Supreme Command Bulletin.
Мултимедија Multimedia
