Актуелно

75 година од оснивања Ужичке републике

Крајем септембра и почетком октобра 1941, на подручју западне Србије, Шумадије и Поморавља, створена је већа слободна територија, као база за ширење устанка. Већи део naseljenih места ослободиле су партизанске и четничке јединице самостално или у садејству. На овој територији, названој Ужичка република, живело је близу милион становника. То је била прва већа слободна територија у окупираној Европи 1941. Током октобра и новембра 1941. Ужице је постало и седиште Врховног штаба НОПОЈ, ЦК КПЈ, Главног штаба НОПО Србије и ЦК СКОЈ-а. На слободној територији обновљена је производња у ужичкој Фабрици оружја и муниције, ткачници, хидроцентралама, ложионици и колници, кожари, штампаријама и разним занатским радионицама. Организована је здравствена служба и железнички саобраћај. Развио се и интензиван културни живот. У Ужицу су партизани штампали листове: Вести, Борбу, Омладинску борбу, Билтен Врховног штаба, у Чачку Новости, а у Горњем Милановцу Реч народа. При Ужичком партизанском одреду формирана је и Уметничка чета у оквиру које су деловале драмска, ликовна и музичка секција. Чланови ликовног атељеа били су: Драгољуб Вуксановић, Пиво Караматијевић, Бора Барух, Јурица Рибар. Иако су током јесени партизани и четници више пута преговарали, њихови сусрети нису допринели успостављању чвршће сарадње, а међусобни сукоби и слабљење снага отпора погодовали су Немцима који су 25. новембра 1941. покренули офанзиву на слободну територију, правцем Ваљево – Ужице и Краљево – Чачак – Ужице, брзо напредујући. На Кадињачу, пред борбену групу Запад А упућен је, 28. новембра увече, Раднички батаљон. Осим Радничког батаљона, у борби на Кадињачи учествовале су две чете Посавског партизанског одреда и Орашка чета Другог шумадијског одреда, који су се нaлазили у другој линији одбране. Немци, далеко бројнији, технички опремљенији и војнички одлично обучени, брзо су сламали отпор бранилаца. Обухватним колонама избили су на гребен Кадињаче и затворили обруч око Радничког батаљона. Немачка 342. дивизија је са три потерне групе избила 1. децембра на линију Пожега – Увац – Вардиште, демаркациону линију са Италијанима, чиме је практично завршена немачка офанзива. По завршетку офанзиве на партизанске јединице, Немци су извршили напад на штаб Драгољуба Михаиловића на Равној Гори, а око 1500-2000 партизана из западне Србије и Шумадије повукло се, заједно са Врховним штабом, у Санџак.

[ppgallery path=“vesti/121″]