„Лица хумке“ је мултимедијална изложба настала на споју теренске науке, уметничке фотографије и дигиталне технологије. Полазиште је праисторијска хумка на локалитету Црквине у селу Сеништa — бронзанодобно гробно место истражено током 2025. године.
Изложба не представља само резултате ископавања. Она нуди седам различитих начина да се исто место упозна — кроз документарну фотографију, камене портрете, филм, виртуелну стварност, тактилни контакт са материјом, артефакте и живу реч.
Аутор пројекта: Сретен Вуковић.
Стручни сарадници: археолози Радмила Јовић и Марина Котарац.
Изложба се одржава поводом 80 година Народног музеја Ужице и део је званичног програма Европских дана археологије 2026.
Лице терена — зид документације
Све је почело на терену.
69 црно-белих фотографија бележи свакодневицу археолошког ископавања — физички напор, концентрацију, тишину чекања и тренутке открића. Одсуство боје није пука естетска одлука. То је начин да се форма, текстура, однос светлости и сенке, као и тежина рада издигну изнад конкретног тренутка и постану трајне.
Фотографије нису режиране. Камера је пратила процес онаквим какав јесте — од првог ударца крампом до тренутка када четкица открије нешто што нико није видео 2.500 година.
Лице структуре — дигитална зона
Хумка је током ископавања фотограметријски документована — без употребе дрона, у теренским условима, за свега неколико сати. Из близу 400 фотографија настао је 3Д модел у размери 1:1, прилагођен за VR наочаре.
На изложби посетиоци ће моћи да уђу у виртуелну хумку — да стоје унутар ње, да сагледају њену структуру онаквом каква је била у тренутку ископавања, пре него што је материјал измештен.
Дигитална прецизност овде није циљ сама по себи. Она је у служби емотивног искуства које физички простор музеја не може да пружи на другачији начин.
Лице облика — зид чувара
Ниједан камен са локалитета Црквине у Сеништима није дорађен нити измењен. Забележен је онаквим какав јесте — у земљи, у контексту, у тренутку налажења.
Оно што видите резултат је 2.500 година притиска, ерозије и времена. 27 камених портрета насталих без икакве људске интервенције. А опет, нешто у нама одмах препознаје обрисе лица, животиња, присуства.
Та способност мозга да у насумичним облицима проналази познате форме зове се пареидолија. На изложби „Лица хумке“ она постаје когнитивни мост између посетилаца и бронзаног доба — интуитиван, тренутан, без потребе за претходним знањем.
На изложби вас чека и тактилна зона са аутентичним камењем донетим директно са локалитета. Камен из бронзаног доба, у вашим рукама.
