Одавањем поште и полагањем венаца на спомен обележје на Сарића осоју у четвртак, 15. априла 2021. године, Град Ужице и Народни музеј Ужице обележили су 80. годишњицу одбране Ужица у Априлском рату 1941. године.
Без објаве рата, 6. априла 1941. године, суровим бомбардовањем Београда и других градова, са хиљадама цивилних жртава и великим разарањима, отпочео је немачки напад на Краљевину Југославију. Главни напад копнених снага извршен је из правца Бугарске, а немачке трупе и њене савезнице похрлиле су преко југословенских граница из Италије, Мађарске, Румуније и Албаније. Ужице је било једно од ретких градова где је 15. априла пружен јак отпор немачкој Осмој тенковској дивизији. Бранећи Ужице, заједно са војницима и официрима, гинули су омладинци, старци и жене, људи разних професија и занимања. Према подацима којима располажемо погинуло је 118 особа, 67 војника и 51 грађанин, међу којима и 5 жена, док за два лица није утврђен идентитет. На овом месту храбри наредник Милоје Зечевић скочио је на немачки тенк, и противтенковском мином га уништио, као и његову посаду. Тим чином жртвовао је сопствени живот.
Када су немачки тенкови продрли у град напале су их батерије 3. и 5. противавионског дивизиона 5. ваздушне зоне Краљевo, којима је командовао потпуковник Миливоје Тадић, са положаја на брду Доварје и Забучје. У борби су још учествовале јединице 63. пешадијског пука, Пешадијска подофицирска школа и 1. батерија 6. противавионског дивизиона. Борба је трајала од 2 часа и 30 минута након поноћи па све до 15 часова. У немачким извештајима остало је забележено да су по уласку у разрушено Ужице, њихови војници затекли многобројне цивиле са оружјем у руци крај задимљених пушкомитраљеза или са пиштољима из којих је паљбом испражњена муниција.
На овом месту где је Милоје Зечевић нашао херојску смрт и где је касније сахрањен, на иницијативу Народног музеја Ужице 2016. године, подигнута је спомен плоча посвећена свим јунацима који су пали у одбрани Ужица 15. априла 1941. На плочи су исклесана њихова имена како би заједно са њиховим херојским делом била сачувана од заборава.
На спомен обележје венце су положиле делегације Града Ужица, градске општине Севојно, Месне заједнице Царина, Градски одбор потомака ратника 1804-1918 Мајор Коста Тодоровић, СУБНОР Ужице, СУБНОР Севојно, Удружење ветерана и ратних инвалида ратова од 1990. до 2001. године Златиборског округа, Социјалистичка партија Србије – градски одбор Ужице. Парастос погинулима служио је свештеник црквене општине Ужице.
Церемонија полагања венаца и обележавање годишњице одржано је у складу са епидемиолошким мерама које су на снази.
