У оквиру реализације пројекта „Ужице – престоница културе Србије 2024.“, у среду 18. септембра 2024. године, у изложбеном простору Јокановића куће, отворена је изложба „Банке носиоци привредног и друштвеног развоја у Ужицу и ужичком крају између два рата 1919-1941.“. Ауторка изложбе је Станојка Миливојевић историчар музејски саветник Народног музеја Ужице. Сарадници на изложби су Немања Обрадовић, историчар кустос и Дијана Ристовић, етнолог музејски саветник. За конзервацију изложених експоната били су задужени Маријана Николић, Мира Ћуковић и Драган Томановић, конзерватори Народног музеја Ужице.
Поставку чине фотографије, архивска докумената, вредносни папири, машина за рад у банкама и метални и папирни новац. Овом изложбом посетиоцима је приказан начин функционисања банкарског система и његова улога у привредном и друштвеном животу током међуратног периода, истакла је директорка Народног музеја Ужице Славица Стефановић. Презентован је и материјал збирки Народне банке Србије и Архива Југославије.
Према речима Ивана Ђоковића професора Економске школе, након турског исељавања из Ужица 1862. године, становништво није било навикнуто на инвестирање, па су банке и штедионице осниване крајем тог века. Почео је тада и развој индустрије, јер су банке кроз кредите предузетницима улагале новац који су грађани депоновали. Било је то златно доба у развитку банкарског система.
“Овом изложбом добили смо прилику да видимо и упознамо се са хронолошким развојем банака и једног друштва, као и носећим личностима кроз векове, који су свој неизбрисив траг оставили у историји нашег Ужица, али и шире – дајући пример свог изузетног интелекта и способности, који су постали темељ грађанског друштва“, нагласио је Рајко Радосављевић заменик градоначелнице Ужица проглашавајући изложбу отвореном.
Аутор изложбе, Станојка Миливојевић истакла је да је ова изложба прилика да направимо паралелу између рада банака некада и сада када смо скоро сви корисници њихових услуга. Архивску грађу на изложби чине документа за отварање банака, прогласи који позивају на уписивање акција, вредносни папири који су израђивале познате радионице и уметници тог времена. Један од таквих примера је ликовно решење новчанице од 1000 динара, које је урадио Паја Јовановић.
