У уторак, 31. марта 2026. године, у изложбеном простору Народног музеја Ужице свечано је отворена самостална изложба ликовне уметнице Марије Матовић под називом „Hortus conclusus (Затворени врт)”. Изложбу је отворио др ум. Александар Митровић, асистент на Педагошком факултету Ужице.
Поставка истражује однос природе, митологије и унутрашњих светова кроз савремени ликовни израз. Користећи папир и стакло као примарне материјале, ауторка гради визуелне композиције испуњене органским формама и мотивима трансформације. Радови су подељени у три серије: „Расцветале траве”, „Hortus conclusus” и „Ловорика”.
Др ум. Александар Митровић је у свом говору анализирао симболику и уметнички приступ Марије Матовић, истакавши следеће:
„Hortus conclusus – затворени врт у историји уметности био је симбол интроспекције, издвојености и светости. Код Марије Матовић тај врт добија ново значење, он постаје простор слободе, место у којем природа буја, али и огледало у којем се човек препознаје. Њени радови нас подсећају да природа није само око нас, већ и у нама, да корени нијесу само биљни, већ и људски, и да су линије трагови унутрашњих кретања.
У радовима Марије Матовић присутна је снажна димензија метаморфозе. У њеним радовима серије Ловорика, мотив ловора добија нову, асоцијативну и фантастичну димензију. Он постаје симбол метаморфозе, раста и бујања, али и унутрашњег духовног простора. Као што је ловор у антици био знак победе и светости, тако у њеним делима постаје знак унутрашње снаге, мистичности и вечног циклуса природе.
Облици настају, мењају се и ишчезавају, корени се претварају у антропоморфне фигуре а биљни мотиви прелазе у фантастичне форме у којима се линије шире и гранају као да су у сталном процесу преображаја. Та метаморфоза није само визуелна већ и симболична. Она говори о непрестаној промени, о животу који се стално трансформише, о повезаности човека и природе, стварног и имагинарног. Као у алхемијском процесу, материја се непрестано преобликује откривајући нове слојеве значења.
У њеним делима осећа се и димензија фантастике и надреалног попут снова. Облици се појављују и ишчезавају, и својом трансформацијом бришу границу између реалног и фантастичног. Посматрач има утисак да је закорачио у простор где се природа претвара у мит, а мит у лично искуство. Та сновита акварелска атмосфера даје радовима посебну снагу. Они нас уводе у унутрашњи пејзаж, у врт имагинације у којем свако може пронаћи сопствени одјек.”
Полазећи од средњовековног мотива затвореног врта, ауторка инкорпорира елементе инспирисане античким учењима и митолошким представама, чиме ствара препознатљив израз у којем се прецизност извођења спаја са флуидношћу материје.
Марија Матовић је основне студије зидног сликарства и мастер студије сликарства завршила на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Усавршавање наставља на докторским студијама Факултета примењених уметности у Београду. Од 2020. године је чланица Удружења ликовних уметника Крагујевца (УЛУК), од 2022. организације КУЛТ, а од 2023. године и Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС). Њени радови су представљени на више од 25 колективних изложби у земљи и иностранству.
Изложба ће бити отворена за посетиоце у Народном музеју Ужице током марта и априла 2026. године.
