Документујући процес постављања изложбе радова Марије Матовић у Народном музеју Ужице, ухваћен је тренутак који призива дијалог савременог стваралаштва и историје уметности.
Сама изложба носи назив „Hortus conclusus” (Затворени врт), а фотографија бележи тренутак у којем се тај концепт материјализује у простору галерије. Паралела са Ботичелијевом Венером на слици „Алегорија пролећа” овде постаје очигледна.
Венера својом појавом дефинише митски врт. Уметница сличним ставом суверено влада галеријским простором, уносећи у њега сопствени мир. Маријин корак и суптилан наклон док преноси радове носе достојанство, уједно се држећи правила ренесансног контрапоста.
У Ботичелијевом свету, Венера је уоквирена измаштаним затвореним вртом који симболизује заштићени, интимни свет. Марија на овој фотографији свој врт формира у ходу. Рамови у њеним рукама су градивни елементи које она доноси и „уцртава” унутар зидова музеја.
Оно што је код ренесансних мајстора била алегорија, овде постаје опипљив процес стварања. Тема њене изложбе — истраживање унутрашњих светова и природе — на овој фотографији добија своју документарну потврду. Сваки рам постаје део шире композиције, а сваки пролазак кроз простор чин уобличавања оног „затвореног врта” који ауторка дели са публиком.
Ова фотографија бележи тренутак у којем се класични склад сусреће са савременом уметничком праксом, показујући да „Затворени врт” није само тема изложбе, већ и начин на који уметница доживљава и гради свет око себе.
Изложба је отворена до краја априла. Позивамо вас да посетите Народни музеј Ужице и доживите овај јединствени „затворени врт“.
Концепт, текст и фотографије: Сретен Вуковић
За визуелну паралелу коришћена слика „Алегорија пролећа“, Сандра Ботичелија (Јавно власништво, Wikimedia Commons)
Музика: Франческо Ландини — „Ecco la primavera”, у извођењу ансамбла “Joculatores”
