У Етнографском музеју у Београду, 24. фебруара 2015. године, у 19 часова, отворена је изложба Народног музеја Ужице „Извор вода извирала.“
Аутори: Ивана Тодоровић, Загорка Милићевић и мр Марко Стојановић
Пројекат „Лековити и чудотворни извори“, чији је носилац Народни музеј Ужице, започет је 2011. године, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије. Пројекат је имао за циљ да кроз теренски рад на различитим локалитетима обави стручну анализу и тумачење феномена лековитих и чудотворних извора. Руководилац пројекта био је мр Марко Стојановић, виши кустос Етнографског музеја у Београду, а сарадници-истраживачи: Ивана Тодоровић, Загорка Милићевић, кустоси Народног музеја Ужице, мр Милош Матић, виши кустос Етнографског музеја у Београду; сарадници: Маријана Николић, конзерватор Народног музеја Ужице, Марко Ђурић, кустос Народног музеја Ужице, и Младен Томашевић, етнолог-антрополог из Пријепоља.
Теренска истраживања, која су представљала прву фазу пројекта „Лековити и чудотворни извори“, започета су 2011. године, а настављена током 2012. и 2013. Истраживања су подразумевала рекогносцирање и документовање лековитих и чудотворних извора, а потом и прикупљање података од испитаника о сваком забележеном извору.
Истраживања су вршена на подручју Западне Србије, и то: града Ужица (Кремна, Мокра гора, Јелова гора, Стапари, Биоска, Бела земља, Потпеће, Злакуса, Врела), општине Чајетина (Златибор, Голово, Рожанство, Семегњево, Рибница, Јабланица), општине Бајина Башта (Рача, Вишесава), општине Прибој (Прибојска бања), општине Пријепоље (Хисарџик, Хрта, Камена гора), општине Пожега (Роге), општине Ариље (Висока), Града Чачка (Овчарско-кабларска клисура). Према најопштијој подели, извори спадају у земаљске, природне воде. Они који носе извесна лековита својства у себи називају се лековити минерални извори.
Током теренског рада рекогносцирано је преко двадесет извора и за већину се сматра да имају одређена лековита својства. Скоро сви извори који су забележени и данас живе; људи их посећују без обзира на то колика је приступачност месту где се извор налази. На изворе се излази углавном на празнике: Видовдан (28. јуна), Илиндан (2. августа), Усековање главе Светог Јована Крститеља (11. септембра), Крстовдан (27. септембра). Људи верују у лековитост ових извора, па их користе за очи, кожна, кардиоваскуларна, коштана, нервна и разна друга обољења.
Типологија извора који су истражени може се извршити најпре по њиховом називу, а потом по функционалности, тј. употребљивости и доступности. Извори у Златиборском округу често носе назив по неком мушком свецу. Најзаступљенији су Савини (Св. Сава) и Јованови (Св. Јован) извори.
[ppgallery path=“vesti/71″]
