У среду, 25. јуна 2014. године, у Галерији Јокановића куће, отворена је изложба „Прота Радосав Симић – српски духовник, неимар и добротвор“, аутора Снежане Ђенић, историчара, директорке Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини и Босе Росић, етнолога. На отварању изложбе говорила је Драгана Симић Стојиљковић, професор Машинског факултета у Београду, унука проте Симића.
„Током читаве српске историје свештена лица имала су значајну улогу у очувању духа светосавља који се није односио само на веру, цркву и просвету, већ и на све области културног стваралаштва и живота. У црквеним круговима у томе су се посебно истицали они који су својим високим моралним принципима, врлином и благородношћу оставили трајни траг у памћењу савременика.
Један од таквих сигурно је био и протојереј ставрофор Радосав Симић.“, записале су, између осталог, ауторке у каталогу изложбе.
Прота Симић рођен је 1882. године у селу Бранешци у Срезу златиборском. По свршетку богословије најпре је четири године службовао као учитељ. Рукоположен је за свештеника 1907. године, када је постављен за пароха у Сирчи, у Срезу жичком. Потом је службовао у Рогачици, Доњој Краварици, Прањанима и Ужицу – где год га је служба одвела подизао је чесме, градио путеве, обнављао цркве и просвећивао народ.
За плодан свештенички и друштвени рад од стране црквених власти одликован је црвеним појасом, камилавком, протским чином и напрсним крстом. Носилац је Ордена Светог Саве IV и V реда, Ордена Југословенске круне V реда, Албанске споменице и сребрне медаље Црвног крста.
Прота Симић умро је 1966. године у Ужицу, а сахрањен је у Београду.
Изложба ће бити отворена до почетка августа 2014.
