У среду , 9. октобра 2013. године у 13,00 часова, у Другој згради Народног музеја Ужице, у оквиру прославе Дана града Ужица, отворена је ИЗЛОЖБА СЛИКА ИЗ ЗБИРКЕ НАДЕЖДА И САВРЕМЕНИЦИ УМЕТНИЧКЕ ГАЛЕРИЈЕ „НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ“ ЧАЧАК.
Изложба ће бити отворена до 4. новембра 2013. године.
Надежда и савременици
Збирка Надежда и савременици је прва збирка настала у фонду Уметничке галерије „Надежда Петровић“. Формирана је од слика Надежде Петровић и разних аутора – њених савременика из колекције Одељења Уметничке галерије основаног крајем педесетих година у оквиру Народног музеја у Чачку. Оснивањем Уметничке галерије „Надежда Петровић“ (1961. године), слике из тог одељења су пренете у галеријско власништво чиме је Галерија стекла свој основни фонд.
Збирку Надежда и савременици, смештену у временски оквир 1900 – 1950. године, чине слике Надежде Петровић и слике њених савременика, у овом случају аутора рођењем или уметничким стварањем блиских времену стваралаштва Надежде Петровић. Поред Надеждиних слика акценат је на радовима уметника који своја уметничка опредељења и стваралачку зрелост достижу у годинама између два светска рата и ауторима који у наведеном периоду тек започињу свој уметнички опус. Историјски и уметнички гледано, у збирци су заступљени аутори који су на почетку прошлог века били иницијатори промена и језгро српске модерне. Чињенице да се већина њих школовала у Минхену и да им је основна преокупација третирање проблема светлости као уплив идеја француског пленера и импресионизма, може допринети одређеној јединствености погледа на збирку, али ипак стоји да аутори заступљени у овој збирци припадају различитим правцима и поетикама, да су дела тематски разнородна, настајала у различитим периодима прве половине прошлог века, што је и условило њену стилску хетерогеност. Физиономија збирке се може одредити самим скупом репрезентативних аутора заступљених у њој и, свакако, критичким расветљавањем и давањем вредносних судова на основу сагледавања појединачних радова. Без обзира на један фрагментаран приказ и преглед аутора, идеја и остварења модерног српског сликарства прве половине 20. века, могу се сагледати најбитнији правци и уметничка проблематика тог времена.
Збирку чини 48 слика од 25 аутора. Најзначајнији аутор у збирци свакако је Надежда Петровић. Разбијањем строге композиционе шеме, снажним колоритом и густом пастуозном фактуром превазишла је традиционални академизам и српску уметност увела у савремене европске токове (импресионизам, експресионизам, фовизам). Поред Надеждиних слика ту су радови великих имена српске ликовне сцене прве половине 20. века, поред осталих: Никола Бешевић, Бета Вукановић, Ана Маринковић, Живорад Настасијевић, Лепосава Бела Павловић, Васа Поморишац, Иван Радовић, Боривоје Стевановић, Видосава Ковачевић, Сава Шумановић… У првом реду они аутори који су носиоци значајних промена у нашем сликарству, а пре свега увођење слободније форме, композитне варијације, дочаравање сугестивне атмосфере и снажна колористичка акцентовања. Они су истовремено и репрезенти нових уметничких идеја донетих са студија из Минхена и Париза – експресионизма, импресионизма, пленеризма, конструктивизма, симболизма, сецесије, интимизма, поетског реализма…
У изложбеном простору ужичког музеја представљено је 15 аутора са 22 рада. Овај избор указује на водеће ауторе, главне смерове и дометe српског сликарства на почетку прошлог века, истовремено афирмишући напоре Народног музеја Ужице и Уметничке галерије „Надежда Петровић“ на презентацији српске уметничке сцене прве половине 20. века и њиховој мисији на ширењу опште културне, просветитељске и едукативне мисије.
Мирјана Рацковић
[ppgallery path=“vesti/40″]
