„Други меморијал Милана Верговића имао је за циљ да окупи што више уметника и са што различитијом поетиком. Посвећен мини арту, знатно је масовнији, проширен на све ликовне технике и поетике. Са најстаријим ликовним остварењрм, графиком Христофера Жеравчића из 1741. године, па до радова неколико ученика Уметничке школе из Ужица из 2015. године, представљен је велики временски распон. На изложби је заступљено 255 аутора са укупно 486 радова.
Овогодишњи меморијал првобитно је замишљен као регионални, да би, сасвим спонтано, прерастао у међународни: има радова из Италије, Француске, Русије, Немачке, Норвешке, Португала, Мађарска, Грчке, Румуније, Бугарске, Македоније, Босне и Херцеговине и Републике Српске. Такође, узело је учешће више аутора из Србије, а највише радова пристигло је из Новог Сада, Шапца, Зајечара, Ниша, Београда, Уба, а има и аутира из Косовске Митровице и Витине код Гњилана.
Иконосфера је широког распона: од традиционалистичких мотива, преко значењских апстракција (како би рекао Harold Osborn), трагања за новим властитим емоцијама када се на материјале гледа са промишљањем и просторним тумачењем датих облика, па до видео записа и синемаграфије. Општи утисак је да нема салонске уштогљености и занатско-маниристичке савршености, али има снажне поруке где идемо и где ћемо стићи, а чини се да то највише личи на Милана Миша Верговића, на његове, не случајно, беспомоћне коње и мазепе. (чимо смо се приближили основној концепцији и идеји Меморијала).“
преузето из текста мр Драгана Димића, аутора изложбе
Изложба је отворена од 24. септембра до 8. октобра 2015. године у Градској галерији у Ужице. (приземље)
[ppgallery path=“vesti/80″]
