Посебан израз поштовања културног наслеђа јесте када појединац превазиђе потребу за поседовањем, својствену људима, и своју слику, скулптуру или неки други предмет уметничке или културно-историјске вредности заувек преда на старање музеју.
Даривање је најплеменитији чин у формирању музејских збирки, а на тај начин је у Народни музеј Ужице доспео значајан број вредних предмета.
Крајем 2024. године је Легат сликара Михаила Миловановића (1879–1941) у Народном музеју Ужице постао богатији за једну слику – у питању је Портрет Стаменка Петковића (1903), познатог ваљевског трговца. То је један од свега неколико познатих Миловановићевих радова насталих пре његовог одласка на студије у Минхен, те је утолико драгоценији за фонд Легата.
Слику је Музеју поклонила др Драгана Ивковић, лекарка из Београда, праунука Стаменка Петковића.
А у Збирку ликовне и примењене уметности Народног музеја Ужице недавно су пристигла две слике, чији су аутори Драгољуб Вуксановић (1908–1973), односно Радомир Верговић (1939–2025), уметници који су обележили историјат ужичке ликовне сцене.
Радмила Дабовић из Београда поконила је слику Драгољуба Вуксановића Пијац у Титовом Ужицу (1954, уље на платну, 124 х 79, 5 cm), снажног колорита и значајне документарне вредности. Тиме је испунила жељу свог покојног оца, лекара из Београда, чији је животни пут био везан за Ужице.
Године 1975. је колектив Завода за урбанизам и пројектовање Титово Ужице предао поклон – Верговићеву слику На обронку (1974) – Миодрагу Р. Јовановићу и његовој, данас почившој, супрузи Ружици, архитектама који су на почецима својих успешних каријера радили у Ужицу.
Педесет године касније, од јуна 2025. године, слика је поново у Ужицу. Миодраг је поклонио тај лепи Верговићев предео Народном музеју Ужице.
Народни музеј Ужице захваљује се поклонодавцима, који су препознали музеј као установу у којој вредност културног наслеђа постаје доступна јавности, и у којима ће њихове слике бити трајно чуване.
