У наредних месец дана љубитељи ликовне уметности могу погледати изложбу радова „У лавиринту сећања“ младог уметника Давуда Турковића (1995) којом је, према речима Марка Ђурића, вишег кустоса, историчара уметности и затворена излагачка сезона у Народном музеју Ужице. Изложбу је 16. децембра 2022. отворила Весна Аћимовић Панић, чланица Уметничког савета Музеја.
Највећи број изложених радова су минијатурна уља на папиру и картону, а остатак су примерци дигиталне графике. Он у сликарском процесу, како истиче, истражује феномене сећања кроз мотиве детињства и одрастања.
Упечатљиве тренутке из своје прошлости, с породичним фотографијама као полазном тачком, претворио је у уметност. Које, каже уметник, нису уобичајене, посебно што живимо у времену где се у први план гура монументални формат.
Ова дела доживљавам као неку интимну, приватну вредност, иако их излажем да сви виде. А онда то постаје и колективно сећање, јер људи кад погледају неку моју слику кажу: „Ех, ја сам исто овако кад сам био мали”. Кроз представу свог живота доводим их до тога да се сећају сопственог – изјавио је Давуд Турковић на отварању те поставке, његове шесте самосталне.
Историчарка уметности Кристинка Селаковић пише да Давуд на суптилан начин помало сетно приказује себе и своју породицу, уз портрете најближих, али често без јасних црта лица, јер сећања бледе. А одмерен и топао колорит даје ноту осећајности, нежности и ведрине. – Дела Давуда Турковића нам говоре да и мале интимне слике умеју да нас усреће, обрадују док нас враћају у прошлост оних безбрижних приказа из детињства. Сваки уметник има свој пут у тражењу инспирације, а за Давуда је то лавиринт сећања. Слике које тако настају добијају савремени печат и у исто време су најискреније представљање публици – написала је Кристинка Селаковић у каталогу за изложбу.
